Браћо моја,
Један дан у години, увек исти дан, остављам све своје обавезе по страни.
Чиним то из године у годину. Кад останем сам полако ми се враћају
успомене. Мора тако. Све што смо заједно прошли хоћу да ми остане у
живом сећању. Не дам да ми заборав отргне браћу по оружју, обичне људе
са необичном храброшћу у срцу. Био би грех. Научио сам да није смрт
највећи непријатељ живота, није смрт браћо, већ заборав.
На овом светом месту стајали смо пред непријатељем бројнијим, јачим,
боље наоружаним. Ал’ нисмо се дали. Овде смо крвљу писали оно што се
не брише – да Србија није земља која пада на колена!
Мачков камен је сведок наше заклетве – да ће српска слобода бити
брањена до последњег даха. Пали су најбољи међу нама, али нису пали
узалуд. Њихова жртва је уткана у сваку стопу ове земље, у сваки слободан
дах који данас удишете.
Зато вас питам, ви што данас стојите овде – хоћете ли чувати оно што смо
ми крвљу стекли? Слобода се не дарује, браћо. За њу се гине, за њу се
живи!
Памтите! И никад не поклекните!
Ваш капетан Драгољуб Милетић
